Stres kod mačaka je danas česta pojava. Život naših mačaka kao naših ljubimaca se dosta promenio u odnosu na život njihovih predaka. Obično ovo ne predstavlja neki problem, ali povremeno se mogu ispoljiti simptomi bolesti uzrokovani pripitomljavanjem mačaka. Takođe, česte su promene i u ponašanju mačaka, poput uriniranja ili obavljanja velike nužde van posude sa posipom, kao i agresivno ponašanje mačaka, zatim i depresija i strah kod mačaka.

ŠTA TREBA OBEZBEDITI MAČKAMA?

Uvek treba izbegavati situacije koje ne prijaju vašoj mački, a koje izazivaju depresiju, ali i anksioznost kod mačaka. Mačke se vezuju za svoj prostor i ne vole da menjaju sredinu. Zato ako putujete negde, najbolje bi bilo da nađete osobu od poverenja koja će čuvati vašu mačku i to u vašoj kući ili stanu.

Mačke su lovci, ukoliko im je dosadno može doći do promena u njihovom ponašanju. Kad god imate vremena, igrajte se sa vašom mačkom. Grebalice, penjalice se takođe preporučuju. Fontane su odlične za razbijanje dosade a i stimulišu mačke da unose više vode.

Ono što je važno za domaćinstva sa više mačaka je da imaju više posuda sa posipom, kao i posuda sa vodom i hranom. Treba obezbediti više od jedne posude za posip za svaku mačku u domaćinstvu, ukoliko imate dve mačke, idealno je tri posude za posip.

Privatnost – mačke su prirodno usamljene životinje i uglavnom vole da žive odvojeno od drugih mačaka.

Mačkama je neophodan siguran pristup hrani, vodi, posipu, kao i sigurno mesto za spavanje i odmor. Hranu, vodu i posude za posip treba odvojiti, ukoliko je to moguće.

Mačke vole da izlaze napolje, naročito one koje su na to navikle. Ako ne želite da je puštate samu, postoje amovi i povodci za mačke, tako da možete zajedno u šetnju. Vašoj mački će prijati, a svakako i vama. Mačke treba da imaju svoje sigurno mesto gde mogu da se sakriju od stresnih situacija. Danas postoje razne kućice za mačke u koje mogu sigurno da se ušuškaju i sklone.

KAKO SMIRITI MAČKU?

Postoje i razna sredstva za smirenje mačaka na biljnoj bazi ili koji sadrže mačje feromone (prirodne supstance koje mačke proizvode i otpuštaju u svoju okolinu, a koje deluju umirujuće na mačke i pomažu im da se izbore sa stresnim situacijama). Ovi preparati mogu biti u vidu spreja ili difusora, kapi, kapsula itd.

ŠTA JE STRESNO ZA MAČKU?

Svako remećenje rutine za mačku je stresno. Dolazak novih ljudi, dece, drugih kućnih ljubimaca, selidba, preuređenje, oluje takođe uzrokuju stres kod mačaka. Depresiju, strah kao i stres kod mačke uzrokuju i :

• Ograničen izlazak iz kuće, ukoliko su mačke navikle da izlaze napolje

• Manjak kontrole nad hranom, vodom i posudama sa posipom

• Deljenje male teritorije sa drugim mačkama, psima ili decom

• Ograničen pristup posudi sa posipom

• Hrana, voda i posuda za posip na istom mestu (posuda za posip treba da bude odvojena ali uvek lako dostupna mačkama)

DEPRESIJA KOD MAČAKA

Pored bolesti ili povrede, depresiju kod mačke može da izazove i stres takođe. Depresiju mačka ispoljava promenom vokalizacije tj. mjaukanja. Neke mačke manje se oglašavaju, dok neke se više oglašavaju u slučaju depresije. Zatim može da se promeni i sam način mjaukanja. Takođe mačke menjaju i govor tela npr. nakostrešena dlaka na glavi, podvučen rep, uši povučene unazad. Promena apetita, agresija, strah, sve su to znakovi depresije kod mačke.

KOJI SU SIMPTOMI STRESA KOD MAČAKA?

Mačke pokazuju stres na razne načine. Najčešći simptomi stresa, depresije i straha kod mačke su:

• gojaznost

• anoreksija

• preterano sređivanje (over-grooming)

• povremeno povraćanje

• dijareja

• visok krvni pritisak

• urinarni problemi koji se stalno ponavljaju

• siktanje, režanje, agresivno ponašanje prema drugim životinjama i ljudima

Urinarni problemi kod mačaka se zapravo često javljaju kao posledica stresa, ali mehanizam kako i zašto dolazi do toga, nažalost još nije utvrđen. Danas postoje hrane, specijalne veterinarske dijete koje se daju mačkama sa takvim problemima, npr Hills C/D urinary stress hrana.

Koliko god mačke delovale kao ljubimci koji nisu preterano zahtevni, ipak i one imaju neke svoje potrebe koje treba ispuniti. Dakle igrajte se sa svojom mačkom, danas postoji čitav spektar igračaka za njih kao i grebalica raznih veličina. Zapravo mačke su u igri jako zanimljive i sigurni smo da ćete uživati u tome. Ukoliko je mačka plašljiva i anksiozna ili agresivna slobodno joj dajte preparate na biljnoj bazi za smirenje npr. Pet calm sprej, cbd ulja za mačke koja se sve više upotrebljavaju i daju dobre rezultate itd. Gojazne mačke treba hraniti specijalnim Obesity ili Satiety hranama kako bi vratile svoju normalnu kilažu.

Posmatrajte svoju mačku i gledajte da joj udovoljite i usrećite, jer srećna mačka je takođe i zdrava mačka.

ŠTA MOŽETE PRONAĆI KOD NAS?

Krpelji kod pasa predstavljaju najopasnije spoljašnje parazite koji prenose ozbiljne bolesti. Krpelji kod pasa su najaktivniji kad je vreme toplo, ali s'obzirom na klimatske promene nije retkost ni zimi pronaći krpelja na psu. Zato je preporuka da pas bude zaštićen od krpelja tokom cele godine, kako ne bi oboleo od neke bolesti koju prenose krpelji, čije je lečenje iscrpljujuće i teško.

Krpelji su zglavkari i hrane se krvlju psa i drugih životinja kao i ljudi. Legu se iz jaja, zatim se razvijaju larve koje su manje od 1mm, pa lutke koje su 1-2mm duge i na kraju nastaju odrasli oblici 3-5mm dugi, zavisno od vrste krpelja. Ženka krpelja snese jaja i čim se izlegu hrane se krvlju. Larve kao i lutke krpelja uglavnom parazitiraju na pticama. Nakon obroka lutka krpelja pada na zemlju gde postaje odrasli krpelj. Krpelji traže svog domaćina mahanjem prednjim ekstremitetima kroz vazduh i kada dodirnu psa, hvataju se za psa i pričvrste ugrizom za kožu psa. Pas može krpelja pokupiti bilo gde u spoljašnjoj sredini, ne postoji mesto napolju gde je pas bezbedan. Dakle ako vaš pas ne ide u travu, šumu, šeta uglavnom po betonu, postoji mogućnost da će pokupiti krpelja.

Pas ne oseća ubod krpelja, jer krpelji u svojoj pljuvački imaju supstance koje ublažavaju bol. Zato sam ujed prolazi neprimećeno kako od strane psa tako i od strane vlasnika. Vrste krpelja koje su najčešće kod pasa i prenose bolesti su Ixodes, Rhipicephalus i Dermacentor.

BOLESTI KOJE PRENOSE KRPELJI

Krpelji kod pasa se uglavnom smeste na mestu gde je koža najtanja. Nakon 24 do 48 časova od pričvršćivanja mogu da prenesu uzročnike koji su odgovorni za bolesti kod pasa.

Babezioza kod pasa (Piroplazmoza)

Babezioza pasa ili krpeljska groznica, je infektivno oboljenje koje prenose zaraženi krpelji, a uzročnik je Babesia canis. Babesia je protozoa, koja parazitira u crvenim krvnim zrncima pasa (eritrocitima), kada dolazi do njihovog propadanja i pojave hemolitičke anemije kod pasa. Krpelji koji prenose ovu bolest su najčešće krpelji vrste Rhipicephalus i Dermacentor. Od simptoma kod pasa se javljaju povišena temperatura, zamor, anemija nekad i žutica. Vlasnik najčešće primeti tamnije obojen urin kod psa kao i klonulost psa. Konačna dijagnoza se postavlja na osnovu razmaza krvi psa, a lečenje ove bolesti koju prenose krpelji se vrši isključivo u ambulanti uz nadzor veterinara. Ukoliko se na vreme utvrdi, lečenje je uspešno, ali su komplikacije česte sa smrtnim ishodom.

Erlihioza kod pasa

Uzročnik ove krpeljske bolesti kod pasa je rikecija Erlihia canis. Kao i kod Babezioze, Erlihiu prenose zaraženi krpelji hranjenjem krvlju psa. Za razliku od Babezije, Erlihia kod pasa parazitira u belim krvnim zrncima (leukocitima). Mogu proći godine do ispoljavanja simptoma. Umor, klonulost kao i pad apetita su simptomi koji se uglavnom prvi primećuju kod pasa. Takođe se kod pasa javljaju i tačkasta krvarenja, kašalj, teško disanje, povišena temperatura. Dijagnoza se postavlja na osnovu krvi psa a lečenje je uspešno antibioticima i traje nedeljama. Naravno lečenje psa treba na vreme da počne kako ne bi došlo do komplikacija.

Lajmska bolest kod pasa (Borelioza)

Lajmsku bolest kod pasa, kao i kod ljudi, uzrokuje bakterija Borelia Burgdorferi. Ovu bolest prenose oboleli krpelji vrste Ixodes ricinus. Kod pasa se prvo javlja povišena temperatura, gubitak apetita. U kasnijem toku bolesti kod pasa zglobovi su otečeni, bolni usled čega pas hramlje. Dijagnoza se postavlja na osnovu analize krvi psa, a lečenje psa se sprovodi antibioticima. Ono što vlasnik psa treba da uradi posle svake šetnje je da pregleda svog psa, naročito vrat, uši i grudi i ukoliko primeti krpelja na svom psu, ukloni ga.Bilo koju promenu na svom psu tipa slabosti, gubitka apetita i slično, vlasnik treba što pre da prijavi svom veterinaru.Najvažnije je da pas bude zaštićen tokom cele godine, to je jedini pravi način borbe protiv krpelja.

KAKO OČISTITI PSA OD KRPELJA

Za skidanje krpelja sa pasa najbolje je koristiti određene instrumente, kuke ili pincete sa led lampama specijalno dizajnirane za vađenje krpelja. Ukoliko vučete prstima postoji mogućnost da glava krpelja ostane u koži psa. Ako ipak niste sigurni kako da očistite vašeg psa od krpelja, slobodno ga možete odvesti kod vašeg veterinara. Takođe postoje i sredstva koja se rastvaraju u vodi (Neostomosan) i kojima se pas naprska, koja ubijaju krpelje. Pre upotrebe ovakvih sredstava protiv krpelja, prvo se posavetujte sa veterinarom. Postoje i šаmpоni protiv krpelja kod pasa. Ništa od navedenog nije dugoročna zaštita kao ni rešenje, zato je najbolja prevencija tj. zaštita pasa od krpelja. Sredstva koja se koriste u prevenciji takođe i najefikasnije čiste pse od krpelja, naročito ako nađete na psu mnogo krpelja.

NAJBOLJA ZAŠTITA OD KRPELJA ZA PSE

Kao što je već pomenuto u tekstu, jako je važno na vreme zaštiti psa od krpelja. Ne treba čekati proleće ili leto da bi se počelo sa primenom sredstava koja štite pse od krpelja, pas treba da bude zaštićen tokom cele godine. Nije retkost da pas oboli od neke krpeljske bolesti tokom zime, samo zato što nije bio zaštićen na vreme od krpelja. Zato je uvek bolje sprečiti negó lečiti. Danas postoji veliki izbor sredstava koji štite od krpelja, a konsultacijom sa stručnim licem sigurno ćete ustanoviti koja bi bila najbolja zaštita za vašeg psa. Zaštita pasa od krpelja postiže se primenom spot on preparata (ampula), ogrlica ili tableta (ukusnih zalogajčića), kao i sprejeva.

Spot on preparati (ampule) se nanose direktno na kožu psa, tako što se razmakne dlaka psa. Ampule se aplikuju između lopatica ili duž kičme psa zavisno od proizvođača. Važno je da se pas ne kupa ili ne pokisne 48 časova pre i posle stavljanja ampule. Deluju tako što se aktivna supstanca raspoređuje u lojnim žlezdama kože i dlačnim folikulima psa i tokom 4 nedelje pružaju zaštitu psu od krpelja. Na našem tržištu možete naći Advantix ampule,Frontline, Effipro, Fypryst, Ataxxa i mnoge druge ampule.

Tablete (ukusni zalogajčići) trenutno predstavljaju najefikasniju zaštitu kako od krpelja tako i od buva kod pasa. Takođe su i najbolje u čišćenju pasa od krpelja. Psi ih uglavnom rado jedu i dejstvo im je 4 nedelje (NexGard, NexGard Spectra i dr.) i 3 meseca (Bravecto).

Sprejevi se najviše preporučuju kod štenaca mlađih od 4 meseca, jer su najbezbedniji. Pas se samo ceo naprska bez ispiranja. Zaštita od krpelja i buva traje 4 nedelje. Za velike i odrasle pse se ne isplate, jer su skupi, a u jednoj bočici nema dovoljno da se ceo pas naprska.

Ogrlice spadaju u najisplativija sredstva protiv krpelja i buva kod pasa. Zaštita od krpelja i buva traje par meseci, u zavisnosti od ogrlice i proizvođača. Ogrlica protiv krpelja treba da ima kontakt sa kožom psa, ali sa druge strane ne treba da ga davi. Ukoliko ste pronašli krpelje na svom psu, naš savet nam je da prvo primenite ampulu ili tablete kako bi očistili psa od krpelja, a zatim nakon 4 nedelje da mu stavite ogrlicu protiv krpelja i buva (Foresto, Kitix i dr.).

Foresto ogrlica

Foresto ogrlica štiti psa 7-8 meseci i vodootporna je, bez mirisa. Samim tim ova ogrlica jednom kad se stavi na psa nema potrebe da se skida, sve dok njeno dejstvo traje.

Kiltix ogrlica

Kiltix ogrlica protiv krpelja i buva deluje 7 meseci, za razliku od Foresto ogrlice nije vodootporna i ima miris. Problem kod ogrlica koje nisu vodootporne je što moraju da se skidaju sa psa kad je kiša ili sneg kao i svaki put kad se pas kupa, inače gube dejstvo kad se pokvase. Svaki put kad se ogrlica protiv krpelja i buva stavi na psa, treba joj određeno vreme da počne da deluje.

Veliki je izbor preparata koji pružaju zaštitu psima od krpelja, na vama je samo da izaberete i na taj način ćete biti sigurni da je vaš pas bezbedan i zdrav.

Izvori: https://www.msdvetmanual.com/i...

            https://parasitipedia.net/inde...

View this post on Instagram

A post shared by Happy Dog Club Beograd Vračar (@happydogclubpetshopbeograd)

Srčani crv kod pasa predstavlja ozbiljan zdravstveni problem koji se poslednjih decenija često javlja u populaciji pasa. Bolest srčanog crva (eng. heartworm disease) je teško oboljenje koje se teško leči i zato je najbolje na vreme početi sa preventivom. Stil života i klimatske promene doprinose da se srčani crv kod pasa brzo i lako širi u populaciji pasa zato je važno upoznati se sa karakterisikama ovog oboljenja.

Šta je srčani crv?

Srčani crv je valjkasti crv Dirofilaria immitis, kod kojih je mužjak dugačak 12-18 cm, a ženka i do 30 cm. boravi u srcu i krvnim sudovima pluća i dovodi do disajnih problema, kardovaskularnih smetnji i problema na drugim organima. Psi su prirodni tj. pravi domaćini srčanog crva što znači da srčani crv u organizmu psa završava svoj rast, razvoj i razmnožavanje. 

Srčani crv (Dirofilaria immitis) sa zaražene na zdravu jedinku se prenosi raznim vrstama komaraca (Culicidae) koji čine prelazne domaćine u procesu razvića crva. Dakle ne postoji ni jedan drugi način prenosa srčanog crva, osim ubodom komarca. Prilikom uboda zaraženog psa, komarac pored krvi usisa i mikrofilarije (razvojni stadijum srčanog crva). Usisane mikrofilarije srčanog crva jedan deo svog razvoja ( u L2 larve i L3 larvice) završavaju u trajanju dve do tri nedelje. Tokom nove ishrane krvlju, kroz ranicu koju komarac načini, L3 larvice prodiru u kožu i subkutis psa. Ova, infektivna larvica, migrira kroz subkutis, mišićno tkivo, nastavlja svoj razvoj (u L4 larvu), ulazi u krvne sudove i naseljava plućne arterije. Da bi postale polno zrele i sposobne za razmnožavanje potrebno je od pet do sedam meseci. A život koji provedu u domaćinu tj. psu može da traje i do sedam godina. Kada se Dirofilarije krenu razmnožavati i njihovo potomstvo uđe u cirkulaciju, komarci daljim ubadanjem i sisanjem krvi šire parazita dalje u populaciju. Jedinka koja je zaražena čini idealan prirodni rezervoar za širenje bolesti srčanog crva dalje među populaciju pasa. Najugroženiji su psi koji žive blizu reka, kao i lovački psi. Ukoliko se na vreme ne otkrije, srčani crv kod pasa može biti fatalan. Bolest srčanog crva može biti neprimetna jako dugo i zato je najbolje redovno davati psu preventivu za srčanog crva.

Srčani crv kod pasa simptomi

Ukoliko je došlo do infestacije psa sa samo nekoliko parazita srčanog crva, veoma često klinička slika može da bude neprimetna. Najčešći simptomi bolesti srčanog crva kod pasa su kašalj, intolerancija na vežbu, umor i loša telesna kondicija. Ako bi se desilo da dođe do velike infestacije i akumulacije u cirkulaciji, često se javlja upečatljiva klinička slika koja je podeljena u četri faze koje su uglavnom kardio-pulmonalne prirode.

Faza 1: srčani crv kod pasa simptomi u fazi 1 su pojačan umor i pad apetita. U ovoj inicijalnoj fazi srce kompenzuje pojačan pritisak na pluća. Klinički simptomi infestacije srčanim crvom kod pasa u ovoj fazi su suptilni i teže uočljivi. Često psi ne pokazuju bilo kakve simptome osim povremenog kašlja.

Faza 2: srčani crv simptomi kod pasa infestacije srčanim crvom u ovoj fazi, pored umora i gubitka apetita, uključuju i kašalj, napor pri kretanju, glad za vazduhom prilikom odmora. Psi su takođe i anemični.

Faza 3: treća faza bolesti srčanog crva ukazuje na ozbiljnu infestaciju srčanim crvom. U ovoj fazi paraziti borave u srcu i razmnožavaju se. Srčani crv simptomi kod pasa koji se uočavaju su ubrzan rad srca, upečatljiv kašalj prilikom odmaranja, ascit (stomak ispunjen bistrom tečnošću ), gubitak težine, a sluznice su plave boje.

Faza 4: Komplikacije su sastavni deo ove faze. Dešavanja u organizmu posledica su enormne infestacije srčanim crvom kao i migracije srčanog crva u okolne krvne sudove u organizmu. Pored svih prethodno navedenih simptoma srčanog crva kod pasa se javlja i teška anemija, kao i hemoglobinurija (mokraća poprimi rozu boju do boje tamnog piva).

Ukoliko primetite neke od ovih simptoma kod vašeg psa ili ako nikada niste testirali vašeg psa na srčanog crva, uvek možete da odete kod vašeg veterinara i testirati ga. Danas postoje brzi testovi koji mogu u kratkom vremenskom roku da pokažu da li je pas pozitivan na sčanog crva ili ne. Ukoliko je pozitivan, vaš veterinar će proceniti stanje i primeniti adekvatnu terapiju.

Lečenje srčanog crva kod pasa

Prognoza je veoma često nepovoljna, a terapija duga i iscrpljujuća. Lečenje srčanog crva kod pasa može da traje i preko godinu dana. Ako je vaš pas pozitivan na srčanog crva (Dirofilaria immitis) ono što vi možete da učinite je da ograničite kretanje psa i smanjite fizičku aktivnost što je više moguće. Što su simptomi ozbiljniji, to bi vaš pas trebao da ima manje aktivnosti. Kvalitet života i ishrane treba podići na najviši mogući nivo. Porcije hrane treba da budu češće, u manjim količinama da ne bi došlo do prejedanja. Hrana koju pas jede treba da bude lako svarljiva. Potrebno je izbegavati da izlažete psa uzbuđenjima, razigravanjima i svemu što može da dovede do ubrzanog rada srca psa i može doprineti pogoršanju stanja psa. Postoje različiti protokoli u lečenju srčanog crva kod pasa, u zavisnosti od stanja psa i kliničkih simptoma. Psi koji ispoljavaju simptome navedene u fazi 3 moraju se prvo stabilizovati. Kao što je već rečeno lečenje srčanog crva kod pasa dugo traje, psi za to vreme treba da što više miruju. Injekciono se aplikuje sredstvo za lečenje srčanog crva kod pasa, ivermektin (antiparazitik), a pored njega se primenjuju i antibiotici. Antibiotici su neophodni u suzbijanju infekcije bakterijom koja je neophodna za život srčanog crva. Prvo testiranje psa nakon otpočinjanja terapije se radi nakon 6 meseci, a zatim jedanput mesečno. Ovaj tretman se sprovodi sve dok dva uzastopna testa na srčanog crva ne budu negativna. Na ovaj način adulti srčanog crva uginjavaju polako i opasnost od embolije pluća je minimalna. Naglo uginuće adulta dovodi do embolije pluća koja može biti opasna po život psa.

Takođe se primenjuje hirurško uklanjanje filaria (razvojni oblik srčanog crva). Ovaj oblik lečenja srčanog crva kod pasa zahteva posebnu obuku kao i opremu i radi se kod pasa koji imaju veliki broj filarija u plućnoj arteriji.

Prevencija srčanog crva kod pasa

Prevencija je jedan od najboljih načina da sprečite nastanak bolesti uzrokovane srčanim crvom. Kada tek započinjete sa prevencijom, važno je prvo testirati psa. Testiranje psa se radi kako bi se ustanovila eventualna infekcija srčanim crvom. Ukoliko test pokaže da pas nije pozitivan, sa prevencijom se započinje odmah. . Prevencija srčanog crva je naročito važna za pse collie rase s' obzirom da je za njih terapija komplikovana. Collie rase takođe mogu da ispolje osetljivost na milbemycin, tako da je najbolje da se pre primene preventivnih sredstava posavetujete sa vašim veterinarom. Jednom mesečno se primenjuju sredstva za prevenciju srčanog crva, milbemycin oxime (nexgard spectra, milprazon, milpro). Ova sredstva se primenjuju tokom cele godine dok postoji aktivnost komaraca. Preporuka je da se sa prevencijom počne početkom maja i da se primenjuje sve do početka novembra. Mada se sve više u svetu preporučuje primena preventivnih sredstava tokom cele godine, s'obzirom na klimatske promene i aktivnost komaraca koji u sebi nose srčanog crva.

Srčani crv kod pasa (Dirofilaria immitis) je parazitsko oboljenje pasa koje je bolje sprečiti nego lečiti. Lakše je jednom mesečno davati preventivu nego doći u situaciju da morate sebe i svog psa da izlažete iscrpljujućem lečenju i troškovima istog.

Korišćena literatura:

1.      https://www.heartwormsociety.o...

2.      Frederic B, Lenaig H, Jacques G, Textbook of Clinical Parasitology in dogs and cats. 2018

View this post on Instagram

A post shared by Happy Dog Club Beograd Vračar (@happydogclubpetshopbeograd)

Mokraćno kamenje ili uroliti su organizovani kristaloidi sa malo organske materije koji čine jednu celinu. Na osnovu sastava uroliti se mogu podeliti na struvitne i kalcijum oksalatne (calcium oxalate) kristale. Struvitni i kalcijum oksalatni (calcium oxalate) kristali su najčešći uroliti identifikovani kod mačaka. Urin kod mačaka je složen rastvor, u kom se u slučaju preteranog taloženja mineralnih soli, formiraju uroliti (mokraćno kamenje). Kada se mineralne soli sjedine u veću strukturu, tada se formira mokraćno kamenje ili uroliti. Mokraćno kamenje kod mačaka se najčešće nalazi u mokraćnoj bešici ali mogu da se nađu i na drugim mestima..

                                                                                            izvor: https://vcahospitals.com/know-...

Šta su struvitni a šta oksalatni mokraćni kristali (uroliti) kod mačaka?

Mokraćno kamenje ili uroliti kod mačaka u velikom broju slučajeva su poreklom struviti. Nije jasno razjašnjeno zašto, ali se većina mokraćnog kamenja stvara u sterilnom urinu kod mačaka. Pretpostavlja se da su za formiranje urolita tj. mokraćnog kamenja kod mačaka odgovorni metabolički faktori, stres, ishrana, infekcija i sl. Ti faktori dovode do alkalizacije mokraće i čine je pogodnom za formiranje struvitnih urolita. 

                                                                                                    izvor: https://animaloptionsvetclinic...

• Hrana je jedan od načešćih uzrok nastanka struvitnih urolita kod mačaka. Mokraćno kamenje kod mačaka se formira kada u hrani ima previše magnezijuma, fosfora, kalcijuma, natrijuma, hloridima i vlaknima, a osrednja ili nedovljna količina proteina. Visoka sposobnost sjedinjavanja mineralnih soli u mokraćnoj bešici mačaka i predhodno naveden oblik ishrane dovode do povećanog rizika nastanka urolita ili mokraćnog kamenja kod mačaka. Za razliku od pasa kod kojih su uroliti propraćeni infekcijom, kod mačaka to nije slučaj.
• Metabolički faktor je povećanje pH urina mačaka preko 6,5 i urin postane alkalan. Alkalan urin je najčešće pogodna sredina (bazna sredina) za nastajanje struvitnih urolita. Dodatni faktori koji doprinose alkalinizaciji urina su prethodno navedena ishrana i neki lekovi predviđeni za bubrežne bolesti.
• Infekcija kao faktor nastanka struvitnih urolita kod mačaka je veoma česta. Mokraćno kamenje nastaje najčešće kad bakterije kao što su Staphilococcus i Proteus proizvedu ureazu. Ureaza povećava koncentraciju amonijuma u urinu mačaka koja za krajnji cilj ima povećanje pH urina mačaka i formira pogodnu sredinu za nastajanje struvitnih urolita.
Nastanak urolita kalcijum-oksalata kod mačaka nije u potpunosti razjašnjen. Smatra se da njihovo nastajanje je posledica prezasićenja urina kalcijumom i oksalatom. Faktori koji dovode do formiranja oksalatnih urolita kod mačaka su:
• Povećan unos oksalata u ishrani mačaka
• Metabolizam vitamina C, glicina i glioksilata može povećati proizvodnju i izlučivanje oksalata
• Pojačana absorpcija oksalata iz creva može da se javi usled nedovoljnog unosa kalcijuma u organizam
• Izlučivanja kalcijuma putem mokraće mačaka usled hiperkalcemije
• Dijetalni i metabolički faktori kao kod struvitnih urolita mogu da utiču na nastalak oksalata. Mačke hranjene hranom sa niskim udelom natrijuma ili sa malo kalijuma ili načinom ishrane formulisanim da maksimalizuju kiselost urina su u povećanom riziku. Pored toga, metabolička acidoza povećava mobilizaciju kalcijuma iz kostiju i doprinosi hiperkalciuriji kao i smanjenom izlučivanju citrata u urinu mačaka

Faktori rizika za struvitno mokraćno kamenje kod mačaka

Uroliti struvita
•Starost: Najčešće stvaranje struvitnih urolita kod mačaka je između 2. i 7. godine starosti.
•Pol: Statistika ukazuje da ženke i rano kastrirani mačori imaju povećani rizik za stvaranje struvitnih urolita

•Rasa: Rase mačaka za koje se smatra da imaju smanjen rizik za nastanak struvitnih urolita su: burmanske, perzijske, himalajske, reksovske, abesinske, ruske plave, birmanske i sijamske. Međutim, jedna studija pokazala je da su sijamske mačke u povećanom riziku od stvaranja struvitnih urolita
•Istovremena infekcija: Faktori rizika za infekcije urinarnog trakta zajedno sa struvitnim mokraćnim kamenjem kod mačaka uključuju: ženski pol, persijsku rasu, povećanje starosti, smanjenje telesne težine, hroničnu bolest bubrega, hipertireoidizam i dijabetes melitus Uroliti kalcijum-oksalata
• Starost: Starije mačke između 8 i 12 godina najčešće imaju urolite kalcijum-oksalata.
• Pol: Muške mačke najčešće razvijaju urolite kalcijum-oksalata.
• Rasa: Čini se da je kod domaćih kratkodlakih, srednje dlakavih i dugodlakih mačaka, veća verovatnoća da će razviti kalcijum-oksalatni urolit od struvitnog, dok su muške i ženske čistokrvne mačke (npr. persijske, himalajske, burmanske , mačke ragdoll) podložnije stvaranju ovih urolita.
• Istovremeni uslovi: Iako se čini da je istovremena infekcija urinarnog trakta retka kod mačaka sa kalcijum-oksalatnim urolitima, mnoge mačke sa hroničnom bubrežnom insuficijencijom imaju i kalcijum-oksalatne nefrolite.

Klinička slika struvitnih i oksalatnih mokraćnh kristala (urolita) kod mačaka?

Klinička slika kod mačaka zavisi od broja, veličine, lokacije i strukture urolita. Mokraćni kristali odnosno uroliti koji su zaobljeni i koji se nalaze u mokraćnoj bešici ili bubrežnoj karlici mačaka ne prave neke veće iritacije. Veći broj oštrih urolita pravi mnogo veće probleme i iritacije kod mačaka, a mogu se zakomplikovati infekcijama urinarnog trakta.
Kristalurija ili stvaranje mokraćnih kristala u urinu mačaka može rezultirati belim ili mutnim urinom ukoliko se sumnja na kristaluriju ili je urin koncentrovan.
● Uroliti ili mokraćno kamenje u mokraćnoj bešici mačaka mogu biti povezani sa smanjenim, otežanim i bolnim mokrenjem kao i prisustvom sveže krvi zbog zapušenja mokraćnih puteva.
● Uroliti u gornjem urinarnom traktu mačaka mogu biti povezani sa mokrenjem krvi ili bubrežnim bolom.
● Uroliti kod mačaka možda nisu povezani sa kliničkim znacima

Dijagnostikovanje struvitnih i oksalatnih mokraćnh kristala (urolita) kod mačaka

Mokraćni kristali kod mačaka se identifikuju mikroskopskim ispitivanjem sedimenta urina.
● Struvitni uroliti kod mačaka su obično u obliku nepravilnog oblika ili amorfni i javljaju se u neutralnom do alkalnom (baznom) pH.
● Uroliti kalcijum-oksalata kod mačaka su obično okruglog ili su „kvadratnog oblika“ i javljaju se u kiselom pH.
● Kristali mogu nastati usled promene pH ili temperature nakon sakupljanja urolita
● Za tačnu interpretaciju kompletna analiza urina mačaka uključujući i mikroskopsko ispitivanje sedimenta treba obaviti na sveže prikupljenom uzorku kako bi rezultati bili precizniji
Od dijagnostičkih metoda koje se koriste za dijagnostikovanje struvitnih i oksalatnih mokraćnh kristala kod mačaka su:
● Ultrazvučna dijagnostika
● Rendgen

Tretiranje struvitnih i oksalatnih mokraćnih kristala (urolita) kod mačaka

Kalcijum oksalatni uroliti kod mačaka se u velikom broju slučajeva rešavaju hirurškim vađenjem urolita dok se struviti ukoliko nisu preterano veliki mogu korigovati specijalnom ishranom. Nakon što vaš veterinar pregleda vašu mačku i potvrdi da se radi o urolitima onda se po preporuci pristupa daljem održavanju i tretiranju problema. Specijalna ishrana tj. ishrana veterinarskom hranom za mačke je jedna od najčešćih načina rešavanja struvitnih urolita. A kontrola bi trebala da se sprovodi na 2-4 nedelje. 

Preporučena hrana za kamen u mokraćnoj bešici i mokraćnim putevima kod mačaka:

Poručite online↓

 Hills C/D urinary care          Royal canin urinary S/O              Vet life struvite             Vet life struvite management

Hill's® Prescription Diet® C/D Multicare Urinary Care Cat, ROYAL CANIN Urinary Cat S/O, VET LIFE Feline Struvite i Struvite Menagement, Pro Plan Urinary® St/Ox® Dry Feline Formula, TROVET Urinary Struvite i raznih drugih proizvođača veterinarskih hrana ili dijeta za mačke, koje dorinose otapanju urolita u mokraćnoj bešici kao i kasnijem održavanju tj. sprečavanju ponovnog nastanka mokraćnog kamenja (urolita) kod mačaka. Pored veterinarskih dijeta postoje razni suplementi kao dopunsko sredstvo hrani, koji smanjuju stvaranje mokraćnog kamenja kod mačaka i pružaju potporu bubrežnih funkcija kod mačaka. Svakako pre bilo koje upotrebe medicinske hrane posavetujte se sa vašim veterinarom, a kod nas u Happy Dog Club – u su vam na raspolaganju naši veterinari koji će vam rado pomoći pri izboru odgovarajuće veterinarske dijete.
izvor: https://todaysveterinarypracti...

 Alergija na hranu kod pasa i mačaka je jedan od najčešćih zdravstvenih problema sa kojim se vlasnici susreću. Ali hajde prvo da razjasnimo šta je to alergija uopšte.

ŠTA JE ALERGIJA KOD PASA I MAČAKA?

Alergija ili alergijska reakcija je preosetljivost imunog sistema na neki alergen. Alergeni kod pasa i mačaka mogu biti polen, prašina, ubod insekta i hrana kao jedan od najčešćih uzročnika alergija kod naših ljubimaca. To je jedan složen proces u kome alergen dovodi do reakcije organizma, kada imunitet ume da bude štetan po sopstveni organizam.

NAJČEŠĆI ALERGENI U HRANI KOD PASA I MAČAKA

Prema nedavnom istraživanju najčešći alergeni u hrani koji kod pasa dovode do reakcije su govedina, piletina, pšenica, jagnjetina kao i mlečni proizvodi. Manje česti alergeni su soja, kukuruz, jaja, svinjetina, riba i pirinač.

Kod mačaka najčešći alergeni su govedina, riba i piletina, dok manje česti su pšenica, kukuruz, mlečni proizvodi i jagnjetina ( izvor MSD Manual – Veterinary manual). Treba imati u vidu da više od jednog alergena može biti uzročnik alergije na hranu kod pasa i mačaka. Pored proteina životinjskog porekla alergiju mogu izazvati i aditivi, dodaci u hrani kao i žitarice.

U KOM UZRASTU SE ALERGIJA NA HRANU NAJČEŠĆE JAVLJA KOD KUĆNIH LJUBIMACA?

Alergija na hranu kod kućnih ljubimaca najčešće se javlja u uzrastu od 1-4 godine, mada kod pasa varira od 6 meseci starosti pa do 13. godine, dok kod mačaka je taj interval od 4. meseca pa do 15. godine života.

RASNA PREDISPOZICIJA NA ALERGIJU NA HRANU KOD PASA I MAČAKA

Alergijski, najosetljiviji su beli psi tipa bišon, maltezer, zapadnoškotski beli terijer (vesti), zatim i francuski buldozi, nemački ovčari, labrador retriveri itd. Kod mačaka još nije utvrđena rasna predispozicija.

KOJI SU SIMTOMI ALERGIJA KOD PASA I MAČAKA?

Najčešći simptomi alergije na hranu kod pas i mačaka su kožne prirode i problemi u varenju. Kožni problemi su intezivan svrab, grickanje šapica, češanje uha, zapaljenje uha, svrab u predelu stomaka, dok kod mačaka može da se primeti i overgrooming tj. kad mačke intezivnim lizanjem ogole dlaku do kože i dovedu do povreda.

Što se tiče digestivnih smetnji u slučaju alergije na hranu kod kučnih ljubimaca, najčešća je pojava mekane stolice, ali takođe može doći i do pojave dijareje, povraćanja kao i česte defekacije (više od 3 stolice dnevno).

Uvek treba prvo pregledati ljubimca i isključiti prisustvo buva, šugu kao i neke druge spoljašnje parazite, kao i alergiju na polen, prašinu itd. Kod mačaka treba proveriti i hormone.

KAKO SE REŠAVA ALERGIJA NA HRANU KOD PASA I MAČAKA?

Primena tableta antihistaminika ili kortizona, naravno uvek po preporuci vašeg veterinara, nije dugoročno rešenje. To svakako pomaže i smiruje svrab koji trpi vaš ljubimac, ali kortizoni ako se duže primenjuju mogu biti štetni, a antihistaminici za pse i mačke su prilično skupi. Najbolje rešenje je korigovanje ishrane. Primena hrane za pse, kao i hrane za mačke bez žitarica, isključivanje iz ishrane mesa na koje se sumnja da izaziva alergiju su jedni od koraka koji se mogu preduzeti. Naša preporuka su svakako veterinarske dijete tj. medicinske hrane takozvane HYPOALERGENIC ili ULTRAHYPO hrane, zavisno od proizvođača, koje sadrže hidrolizovane proteine biljnog ili životinjskog porekla, koji su toliko mali da ih organizam ne prepoznaje i ne mogu da izazovu reakciju. 

Ove hrane za pse i hrane za mačke sadrže i neke određene amino kiseline i vitamin E i kompleks vitamina B koji doprinose elasticitetu kože, sužavanju pora i smanjuju gubitak vode preko kože. Osim prethodno navedenih elemenata u hrani se mogu naći i vlakna koja u slučaju digestivne forme mogu da regulišu stolicu. Nije loše u ishranu vašeg ljubimca dodati i probiotike, jer i oni doprinose boljoj iskoristivosti hrane. Ono što morate imati na umu je da se rezultati neće pojaviti odmah. Prvi rezultati se, nakon primene terapije ishranom, mogu uočiti nakon dve nedelje, a poboljšanje simptoma za 4-8 nedelja.

Ukoliko kod vašeg kućnog ljubimca primetite neke od gore navedenih simptoma nemojte na svoju ruku bilo šta raditi. Psa ili mačku uvek prvo odvedite kod vašeg veterinara na pregled.

Ako imate bilo kakvo dodatno pitanje slobodno nam pišite ili nas posetite. Tim HAPPY DOG CLUB-a je uvek tu za vas.

Izvori https://www.cliniciansbrief.co...

          https://www.msdvetmanual.com/i...

Verovatno ćete pomisliti da i nije neka nauka izabrati pravu činiju za vašeg ljubimca. Međutim danas postoji zaista veliki izbor činija i vlasnici često više nisu sigurni koja je odgovarajuća za njihovog psa ili mačku.

Činije možemo podeliti na osnovu materijala od kog su napravljene i na osnovu njihove funkcije.

PODELA NA OSNOVU MATERIJALA

Plastične činije- Mogu se naći u raznim veličinama, bojama, oblicima, sa gumom ili bez. Plastične činije se lako održavaju, možete ih prati u mašini za pranje sudova, ne mogu da se razbiju i zahvaljujući različitim dezenima, možete ih lako uklopiti u enterijer vašeg doma. Mana plastičnih činija je što se teško odstranjuju mirisi hrane, naročito vlažne.

Keramičke činije- Kao i plastične činije, ima ih raznim dezenima, bojama, oblicima i veličinama. Lako se čiste zahvaljujući zaštitnom sloju kojim su obložene. Ove činije lako pucaju i lomljive su, tako da ukoliko imate nemirnog psa ili mačku, možda je bolje da razmislite o činiji od nekog drugog materijala.

Činije od nerđajućeg čelika- Ove činije su najdugotrajnije i najbezbednije za vaše ljubimce. Postoje u različitim veličinama, mogu imati gumu, ali za razliku od plastičnih i keramičkih činija, retko se mogu naći u različitim dezenima i oblicima. Ove činije se lako održavaju i mogu se prati u mašini za pranje sudova. Ukoliko se odlučite za činiju od nerđajućeg čelika, nećete pogrešiti.

Činije za putovanja- Ukoliko volite duže šetnje, često putujete sa svojim ljubimcem, ove činije će vam svakako koristiti. U njima možete poneti hranu i vodu, a kada su prazne mogu se sklopiti tako da ne zauzimaju mnogo mesta u vašoj torbi. Uglavnom su od poliestera ili nekog drugog sličnog materijala i imaju svoj poklopac.
Ovde spadaju i silikonske činije koje su manje, pogodne za manje količine hrane ili vode, sklopive su i mogu se zakačiti za povodac. Mogu se pronaći u različitim bojama i lake su za održavanje.

PODELA ČINIJA NA OSNOVU FUNKCIJE

Veličina činije- Prva stvar na koju ćete obratiti pažnju pri kupovini činije jeste veličina. Tako za manje pse i mačke ćete izabrati manje činije, a za veće pse ćete kupiti i veće činije. Ukoliko imate štene velike rase, možda je bolje da odmah uzmete veće činije, jer oni brzo rastu i ubrzo ćete morati da menjate stare činije za veće.

Činije sa gumom- Ove činije su neklizajuće i ne mogu da se prevrnu, preporučljive su za pse i mačke koji nemirno jedu.

Činije sa postoljem- Ove činije se preporučuju za velike pse, zbog digestivnih smetnji koje mogu da se jave i lakšeg gutanja hrane ili vode. Postolje se može naći u kompletu sa činijama ili bez, a visina postolja naravno zavisi od veličine vašeg ljubimca.

Činije za halapljive pse- Ako imate psa koji brzo jede i guta hranu, onda vam preporučujemo ove činije. Gutanje hrane može dovesti do problema u varenju, stvaranja gasova pa čak i povraćanja. Činije za halapljive pse su specijalno dizajnirane, sa pregradama na dnu, tako da pas jede sporije i uzima manje zalogaje hrane. Najčešće su od plastike.

Automatske hranilice i pojilice- Uglavnom su od plastike i sadrže rezervoar u koji se sipa voda ili hrana. Dizajnirane su tako da činija vašeg ljubimca bude puna sve dok ima vode ili hrane u rezervoaru. Najpogodnije su za vodu dok za hranu su bolje programske hranilice na kojima tačno možete da podesite vreme u koje će vaš ljubimac da jede, jer u suprotnom može doći do prejedanja.

Činije u koje ne mogu da uđu mravi- Specijalno dizajnirane činije od nerđajućeg čelika, lako se čiste i odignute od podloge tako da mravi ne mogu da uđu u njih. Odlično rešenje za mačke i pse koji borave u dvorištu.

Nadamo se da smo vam bar malo pomogli u odabiru idealne činije za vašeg ljubimca, a ako imate još neko pitanje ili nedoumicu, slobodno nam se obratite.

Svaki vlasnik koji redovno vakciniše svog psa, smatra se odgovornim vlasnikom i znači da brine o zdravlju svog ljubimca. Štenci su jako osetljivi i podložni opasnim zaraznim bolestima tako da je svakako naša preporuka da prođu ceo režim vakcinacije. Međutim dosta vlasnika ima dilemu oko vakcinacije i to je razumljivo. Mi ćemo vas uputiti šta možete da očekujete nakon vakcinacije vašeg psa ili šteneta.

NAJČEŠĆA REAKCIJA JE DA NEMA REAKCIJE

U današnje vreme većina vakcina koje se primenjuju se smatraju sigurnim. To znači da nakon vakcinacije psa ne treba očekivati bilo kakve neželjene reakcije. Vaš ljubimac će ostati veseo, raspoložen za igru i pre svega zdrav.

BLAŽE REAKCIJE NA VAKCINU

Kod nekih pasa ili štenaca mogu se javiti blaže reakcije na vakcinu poput smanjene fizičke aktivnosti, povišene temperature, otoka na mestu uboda ili prolazna dijareja i povraćanje. Ovi simtpomi prođu u roku od jednog do dva dana.

OZBILJNE ALI NE TAKO ČESTE REAKCIJE

Ovakve reakcije su alergijske reakcije na vakcinu i u tom slučaju trebate što pre kontaktirati vašeg veterinara. Uporno povraćanje i dijareja, kolaps, gubitak svesti, otok njuške, očiju, usana, crvenilo po koži u predelu stomaka, grudi, nekad i na nogama koje pas uporno češe i liže, teško disanje, borba za dah, sve su to simptomi koji zahtevaju intervenciju veterinara. Ovakve reakcije nastaju par minuta do par sati od vakcinacije. Što je duži period između vakcinacije i nastanka simptoma, to je manja verovatnoća da je u pitanju reakcija na vakcinu.

NAJVAŽNIJE JE OSTATI POZITIVAN

Ne brinite, vaš veterinar će pronaći odgovarajuće rešenje za vašeg ljubimca. Uglavnom primena vakcine nekog drugog proizvođača daje dobre rezultate. Ono što je na vama je da brzo odreagujete i odvedete vašeg psa kod veterinara, a veterinar će se postarati da vaše štene ili pas u budućnosti bude zaštićeno i zdravo.

Ako imate neko pitanje ili nedoumicu slobodno nam se obratite, ljubazan tim HAPPY DOG CLUB –a je uvek tu za vas.

Psi i mačke nisu samo ljubimci, već i članovi vaše porodice. Zato je važno da uvek budu zdravi i očišćeni od crevnih parazita. Crevni paraziti mogu predstavljati ozbiljan problem, pa čak i životno ugroziti psa ili mačku. Ovom prilikom ćemo vam ukratko objasniti kako crevni paraziti mogu da utiču na vas i vašeg ljubimca.

NAJOSETLJIVIJI SU ŠTENCI I MAČIĆI

U svakom stadijumu života vaš ljubimac može da se zarazi crevnim parazitima. To se najčešće dešava kod štenaca i mačića, jer ih majka prenese na potomstvo. Uglavnom su to nekoliko različitih vrsta crevnih glista, a nekada i kokcidija i slično. Ukoliko se prenamnože mogu izazvati ozbiljnu kliničku sliku i zato je važno da na vreme očistite vaše štene ili mače.

KOJI SU SIMPTOMI

Paraziti koji stignu do crevnog trakta, uglavnom se nastane u crevima i konzumiraju krv i hranljive materije, što dovodi do slabosti vašeg ljubimca jer nema dovoljno hranljivih materija koje mu daju neophodnu energiju. Takođe česta je pojava mučnine, povraćanja, ponekad prisustvo parazita u povraćenom sadržaju, dijareje, mekane stolice, kad možemo primetiti parazite u stolici, ali ne uvek, gubitka telesne mase, anemije. Moguća je i pojava i nekih plućnih bolesti usled prisustva plućnih parazita.

ZAŠTITE VAS I VAŠU PORODICU

Mnogi od ovih parazita se mogu preneti i na ljude i ugroziti njihovo zdravlje. To je još jedan veoma važan razlog da redovno čistite vaše ljubimce, ne samo da biste zaštitili njih, već i vas i vašu porodicu.

KAKO SE PAS ILI MAČKA ZARAZE

Brojni su putevi zaraze, ali najčešće je to putem kontaminirane vode ili hrane, lizanjem mesta gde su druge životinje defecirale, čak ih možemo i na cipelama uneti u kuću, po rođenju o čemu smo već pisali, ali i preko buva, koje su posrednik u prenošenju. Da podsetimo da je zato takođe važno da vaš pas ili mačka redovno dobijaju zaštitu od buva. Sirovo meso ne bi smelo da se daje, jer i to može biti način zaražavanja vašeg ljubimca. Dakle preporuka je da meso uvek treba da bude termički obrađeno.

KAD, KAKO I ČIME

Postoje razni preparati za čišćenje od crevnih parazita, a koji ćete primeniti zavisi od starosti i telesne mase vašeg psa ili mace. U tu svrhu se mogu koristiti paste, tablete, sirup, pa čak i ampule koje se stavljaju u predelu vrata i lopatica direktno na kožu vašeg ljubimca. Ove ampule su pogodne za ljubimce koji ne trpe da im se na usta bilo šta daje, naročito za mačke. U razgovoru sa vašim veterinarom ćete dobiti detaljna uputstva kad, kako i čime je najbolje očistiti vašeg ljubimca.

Za sve dodatne informacije i sve što vas interesuje tu je tim HAPPY DOG CLUB-a koji će vam rado pomoći za sve što vam treba.

Mekana stolica kod štenaca i odraslih pasa može se javiti iz brojnih razloga. Za početak ćemo vam objasniti šta je zapravo mekana stolica. Mekana stolica je kašaste konzistencije, nije formirana i teško ju je pokupiti, za razliku od proliva koji je tečan, često sa primesama krvi i učestao.

NAJČEŠĆI PROBLEM KOD PASA

Mekana stolica je jedan od najčešćih problema sa kojim se vlasnici susretnu kad uzmu štene ili odraslog psa. Uzroci ovakve stolice mogu biti promena hrane, velika količina proteina u hrani koja se ne svari dovoljno, nekada to budu i crevni paraziti, kokcidije I slično, o čemu smo već pisali. U takvim situacijama najbitnije je otkriti uzrok problema, a vaš veterinar će vam u tome pomoći i naravno ponuditi odgovarajuće rešenje.

PROMENA HRANE JE NAJČEŠĆE KRIVAC

Ukoliko ste naglo promenili hranu vašem psu ili štenetu, videćete da vaš ljubimac uglavnom nema promena u ponašanju i sasvim normalno funkcioniše, osim prisustva mekane stolice. Zato uvek savetujemo postepen prelaz sa jedne hrane na drugu. U svakom slučaju to je prolaznog karaktera i stolica vašeg ljubimca će ubrzo postati normalna.

CREVNI PARAZITI

Što se tiče čišćenja od crevnih parazita, to je jedna od prvih stvari koju radite pre vakcinacije i prilikom dolaska psa ili šteneta u vaš dom. Ukoliko niste to uradili, očistite vašeg ljubimca od parazita, i pratite situaciju. Ako nakon čišćenja ne bude bolje, u nekoliko navrata skupite stolicu i odnesite zbirni uzorak veterinaru na pregled.

HRANA BOGATA PROTEINIMA

Takođe hrane bogate proteinima mogu biti uzrok mekane stolice. To se naročito dešava kod pasa koji nisu aktivni ili imaju osetljiva creva. Takve stvari se uglavnom rešavaju dodavanjem pirinča u ishranu i pirinčane vode čiji skrob će svakako malo da stisne stolicu. Takođe možete dodati malo probiotika i za par dana bi trebalo sve da se vrati u normalu. Naravno možete i promeniti hranu i korisiti neku za osetljiv digestivni trakt.

ALERGIJE NA HRANU

Ovo je danas jako česta pojava kod pasa i jedan od simptoma može biti mekana stolica. Vaš ljubimac može biti osetljiv na bilo koji sastojak ili proteine iz hrane, ali to je na vašem veterinaru da utvrdi. U te svrhe se koriste specijalno formulisane veterinarske dijete, koje uglavnom rešavaju problem.

Navešćemo par dijeta koje se preporučuju u ovoj situaciji i koje možete poručiti online:

Ukoliko ništa od gore navedenog ne pomogne onda je to već situacija kada veterinar mora da uđe u detaljniju dijagnostiku i analize, jer na svoju ruku ne treba previše eksperimentisati.

Kao i uvek tim HAPPY DOG CLUB-a je uvek tu za vas i otvoren za sva vaša pitanja i nedoumice.

Ukoliko se odlučite da uzmete štene, mi ćemo vam pomoći i dati vam smernice šta vam je sve neophodno za njegovo bezbrižno odrastanje.

ZDRAV I VESEO PAS ZA VAS

Prvo i osnovno je zdravstveno stanje šteneta, informacije o starosti, vakcinaciji i čišćenju od crevnih parazita. Ove informacije o štenetu ćete svakako dobiti od prethodnog vlasnika, ili ukoliko je usvojeno, vaš veterinar će vam objasniti sve,  korak po korak, i naravno utvrditi u kakvom je stanju štene. Ako štene ima buve ili krpelje, postoje razni preparati u vidu sprejeva, ampule ili tableta koji se koriste u te svrhe, u zavisnosti od starosti šteneta. Za čišćenje od crevnih parazita koriste se tablete ili paste, a veterinar će vam preporučiti šta je u tom periodu najbolje za vaše štene.

ISHRANA VAŠEG ŠTENETA

Ishrana šteneta je takođe veoma važan faktor u njegovom odrastanju. U početku treba nastaviti sa hranom tj. granulama koje je ranije jelo, a ako želite da mu promenite granule, taj prelaz mora da bude postepen i da traje 7-10 dana. Postepen prelaz ćete postići mešanjem hrane koju već jede i hrane koju želite da mu uvedete. Ukoliko se naglo pređe sa jednog proizvođača hrane na drugog, može se desiti da štene dobije proliv i zato je preporuka da to bude postepeno, kako kod štenaca tako i kod odraslih pasa. Štene od starta treba da se navikava na granule, jer je to jedina izbalansirana ishrana. Takođe mora biti uobročeno sa 4-5 obroka dnevno, a kasnije se broj obroka može smanjiti na 2. Svaki proizvođač hrane ima propisanu količinu granula koje štene dnevno treba da pojede, samo se ta količina podeli na željeni broj obroka. Naša topla preporuka je superpremium hrana koja sadrži apsolutno sve što je vašem štenetu neophodno. Što je hrana kvaltitetnija to je potreba za suplementacijom (vitamini, minerali..) manja. Naravno uz posudu sa hranom uvek treba da bude dostupna posuda sa vodom.

VRŠENJE NUŽDE NE MORA DA BUDE PROBLEM

Sledeće na šta treba da obratite pažnju je vršenje nužde. Kada dođe u svoj novi dom, štene ne zna šta sme, a šta ne sme i na vama je da ga naučite, naravno uz puno ljubavi i strpljenja. Ono će vršiti nuždu svuda po kući, jer ne sme da izlazi napolje dok ne prođe ceo sistem vakcinacije. 

Danas postoje samoupijajuće pelene-prostirke, različitih veličina, samolepljive ili one koje se ne lepe, koje možete postaviti na bilo koje mesto u kući. 

Štenci uglavnom posle jela ili uzbuđenja, posle igre, imaju potrebu da izvrše nuždu i tad ih treba odneti na pelenu. Takođe postoje kapi koje se sipaju na pelene i svojim mirisom privlače štene da tu obavi nuždu. Svaki put kad štene obavi nuždu na peleni, treba ga pohvaliti i nagraditi. Za to postoje razne poslastice namenjene psima i štencima.

TE UKUSNE POSLASTICE

Kad god vaše štene uradi nešto dobro ili onako kako ste vi želeli, treba ga počastiti nekom ukusnom poslasticom. Postoje i dental poslastice, koje štenci glođu i na taj način masiraju desni, koje ih svrbe prilikom nicanja ili menjanja zuba. U tu svrhu se takođe koriste i dental igračke. Svakako je bolje da štene gricka poslasticu ili igračku nego vaše ruke ili nameštaj.

KUTAK ZA MIRAN SAN

Mesto za spavanje ćete vi odrediti, od vas zavisi da li će to biti vaš krevet ili neki lepi jastuk ili krevetić za pse, u koji možete da stavite plišanu igračku kako se vaš mezimac ne bi osećao usamljeno bez majke.

Kada ste mu obezbedili ono najosnovnije, ostaje vam samo da uživate u odrastanju vašeg razigranog šteneta i zapamtite – oni su socijalna bića i najsrećniji su u društvu svog vlasnika.

Za sve dodatne informacije i sve što vas interesuje tu je tim HAPPY DOG CLUB-a koji će vam rado pomoći za sve što vam treba.

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Sve što treba da znaš o štencima - Happy dog club