Kad pas uđe u stan sa mokrim šapama, tragovi po podu su najmanji problem. Mnogo veći su so zimi, blato, bakterije, ostaci urina, polen i sitne nečistoće koje ostaju na dlaci, jastučićima i stomaku. Zato higijena pasa posle šetnje nije stvar preterivanja, već deo redovne nege koja čuva i ljubimca i prostor u kome zajedno živite.
Dobra vest je da ova rutina ne mora da traje dugo. Kada se napravi pravi redosled, čišćenje posle izlaska postaje jednostavno, a pas ga lakše prihvata. Najvažnije je da se ne ide ni u jednu krajnost – ni da se pas vraća sa šetnje i odmah skače na krevet, ni da se posle svakog izlaska kupa celim telom.
Zašto je higijena pasa posle šetnje važna
Šape su prvi kontakt sa spoljnim svetom. Na njima se zadržavaju prljavština, mikroorganizmi, hemikalije sa trotoara i ostaci sa travnatih površina. Ako se to ne uklanja redovno, pas unosi sve u stan, ali i liže sopstvene šape, pa nečistoće lako završavaju i u digestivnom traktu.
Kod pasa koji imaju osetljivu kožu, alergije ili sklonost crvenilu između prstiju, neadekvatna nega posle šetnje često pogoršava stanje. Isto važi i za pse sa dužom dlakom, jer se na donjem delu tela i oko šapa mnogo lakše zadržavaju vlaga i prljavština. Kod njih čak i kratka šetnja po kiši može da znači čvorove, iritaciju kože i neprijatan miris ako se dlaka ne osuši kako treba.
Tu je i sezonski faktor. Zimi problem prave so i hemijska sredstva na ulicama, u proleće polen i blatnjave površine, leti prašina i suva trava, a u jesen vlaga i nečistoća koja se dugo zadržava na krznu. Drugim rečima, potreba za negom postoji tokom cele godine, samo se menja ono na šta posebno treba obratiti pažnju.
Šta treba očistiti po povratku iz šetnje
Većina vlasnika prvo pomisli na šape, i to je ispravno. Ali šape nisu jedino mesto koje traži pažnju. Posle šetnje najčešće treba proveriti i očistiti jastučiće, prostor između prstiju, donji deo nogu, stomak, njušku, a kod dugodlakih pasa i grudi, rep i područje oko genitalija.
Ako je napolju suvo i čisto, nekad je dovoljno prebrisati šape i donji deo tela vlažnim peškirom ili maramicama namenjenim psima. Ako je pas gazio kroz blato, lokve ili travu tretiranu hemikalijama, potrebno je detaljnije pranje mlakom vodom. Razlika je važna, jer preterano korišćenje šampona i često kupanje mogu da isuše kožu i naruše njenu zaštitnu barijeru.
Kod pasa sa spuštenim stomakom, kao što su jazavičari, korgiji ili niži mešanci, prljavština se često zadržava upravo na grudima i stomaku. Kod aktivnih pasa koji vole da se valjaju po travi treba proveriti i uši, jer se tu mogu zadržati sitne semenke biljaka ili drugi iritansi.
Kako izgleda dobra rutina posle svake šetnje
Najpraktičnije je da pas po ulasku ima svoje mesto za kratko sređivanje – prostirku, peškir i pribor koji vam je uvek pri ruci. Tako rutina traje nekoliko minuta, a ne pretvara se u jurnjavu po stanu.
Prvo pogledajte šape. Ako su samo prašnjave, obrišite ih vlažnim peškirom ili mlakom vodom. Ako su mokre i prljave, isperite ih, a zatim dobro osušite, posebno između prstiju. Vlaga koja tu ostane pogoduje iritacijama, gljivicama i neprijatnom mirisu.
Zatim pregledajte donji deo tela. Stomak i noge dovoljno je prebrisati ili isprati, u zavisnosti od toga koliko je pas prljav. Ako je dlaka duža, nemojte je samo površno osušiti. Vlažna poddlaka često izgleda suvo spolja, a zapravo ostaje mokra uz kožu.
Na kraju kratko proverite ima li posekotina, crvenila, zalepljenih nečistoća ili stranih tela. Ova sitna kontrola često spreči veći problem, jer se iritacija primeti na vreme.
Kada su dovoljne maramice, a kada treba pranje
Maramice za pse ili vlažan peškir imaju smisla kada je šetnja bila kratka, teren suv i nema vidljive prljavštine. One su praktične i kada ste u gostima, u automobilu ili se vraćate kasno pa želite brzo da sredite psa bez dodatnog stresa.
Pranje vodom je bolji izbor kada su prisutni blato, so, pesak, ostaci sa asfalta ili bilo šta što može da iritira kožu. Ako koristite šampon, to ne bi trebalo da bude posle svake šetnje, već povremeno i ciljano, kada je pas zaista prljav. Koža psa nije predviđena za svakodnevno odmašćivanje.
Higijena šapa zaslužuje posebnu pažnju
Ako postoji deo tela koji najviše trpi posle izlaska, to su šape. Jastučići su otporni, ali nisu neuništivi. So i hemikalije ih isušuju, vruć asfalt leti može da ih iritira, a sitni kamenčići i grančice često ostaju zaglavljeni između prstiju.
Zato posle šetnje nije dovoljno samo „ovlaš“ preći preko šape. Potrebno je pogledati da li postoji crvenilo, pukotina, preterano lizanje ili neprijatan miris. Ako pas uporno liže jednu šapu, to je signal da ga nešto žulja ili peče.
Kod pasa koji imaju problem sa suvim i ispucalim jastučićima, korisni su zaštitni preparati namenjeni nezi šapa. Oni pomažu da koža ostane elastična, ali ne mogu da nadoknade lošu rutinu čišćenja. Prvo ide uklanjanje nečistoće, pa tek onda zaštita.
Zimska i letnja nega nisu iste
Zimi je glavni problem so. Čak i kada šape spolja ne izgledaju mnogo prljavo, iritansi ostaju na koži i nastavljaju da deluju. Tada je ispiranje mlakom vodom gotovo obavezno posle svake šetnje.
Leti je priča drugačija. Tada su česti prašina, vrućina i isušivanje. Pas možda neće uneti mnogo blata u stan, ali može doći sa pregrejanim i osetljivim jastučićima. Zato je važno osmatrati kako hoda i da li izbegava oslonac na šape.
Greške koje vlasnici najčešće prave
Prva greška je da se higijena pasa posle šetnje svodi samo na brisanje poda nakon što pas prođe. Time se ne rešava problem na koži i šapama, već samo posledica u stanu.
Druga česta greška je preterivanje. Svakodnevno kupanje celog psa, agresivni šamponi ili proizvodi koji nisu namenjeni životinjama mogu napraviti više štete nego koristi. Pas tada može dobiti suvu kožu, svrab i perutanje, pa vlasnik pomisli da je potrebno još više pranja – i tako ulazi u pogrešan krug.
Treća greška je loše sušenje. Mokra dlaka, naročito gusta ili duga, zadržava vlagu uz kožu i stvara uslove za iritacije. Posebno obratite pažnju na prepone, pazuh i prostor između prstiju.
I četvrta je ignorisanje sitnih promena. Mala ogrebotina, crvenilo ili jedna zalepljena semenka biljke deluju bezazleno dok ne prerastu u bolnu upalu.
Kada je potrebna dodatna pažnja
Nisu svi psi isti i ne traže svi isti nivo nege. Štene koje tek uči rutinu treba navikavati postepeno i smireno. Stariji pas sa bolnim zglobovima možda neće trpeti dugo stajanje u kupatilu, pa higijena mora biti brza i nežna. Pas sa alergijama ili osetljivom kožom zahteva pažljiviji izbor preparata i češći pregled šapa i stomaka.
Dugodlaki psi i rase sa bogatom poddlakom traže više vremena, dok kratkodlaki psi često deluju „lakši“ za održavanje, ali i kod njih iritacije šapa mogu proći neprimećeno ako se ne pregledaju redovno. Ako primetite uporno lizanje, crvenilo, osip, neprijatan miris kože ili bol pri dodiru, vreme je za savet veterinara. Takve promene nisu više pitanje obične prljavštine.
U praksi se najbolje pokazuje jednostavna, dosledna rutina i pravi proizvodi za tip dlake, kože i životne navike psa. Upravo tu stručan savet pravi razliku, naročito kada ljubimac ima osetljivu kožu ili već postoje dermatološki problemi. U Happy Dog Club-u vlasnici najčešće traže rešenje koje je i praktično za svaki dan i bezbedno za ljubimca – i to je zapravo pravi pristup.
Pas ne mora da bude sterilan da bi bio negovan. Dovoljno je da posle svake šetnje uklonite ono što mu smeta, zaštitite kožu i obratite pažnju na male promene koje govore više od prljavih tragova na pločicama.
